Posebna imovina
Posebnu imovinu čini imovina koju je supružnik imao u trenutku zaključenja braka, kao i imovina koju je tokom trajanja braka stekao deobom zajedničke imovine, nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava.
Svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom, osim ako između supružnika nije drugačije uređeno.
Zajednička imovina
Imovina koju su supružnici stekli radom tokom trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu.
Za određivanje da li je neka imovina zajednička nije presudno samo na čije ime je upisana. Tako nepokretnost stečena zajedničkim radom tokom braka može predstavljati zajedničku imovinu i kada je u javnom registru upisan samo jedan supružnik.
Udeli supružnika
Polazi se od pretpostavke da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki.
Ako jedan supružnik smatra da je njegov doprinos sticanju zajedničke imovine bio veći, može zahtevati utvrđivanje većeg udela.
Pri proceni doprinosa ne uzimaju se u obzir samo ostvareni prihodi. Značaj imaju i vođenje domaćinstva, staranje o deci, staranje o zajedničkoj imovini i druge okolnosti koje su doprinele njenom sticanju, održavanju ili povećanju vrednosti.
Kako se zajednička imovina deli
Deoba zajedničke imovine može se izvršiti za vreme trajanja braka ili nakon njegovog prestanka.
Supružnici mogu:
- zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine u zakonom propisanoj javnobeležničkoj formi;
- urediti deobu zajedničke imovine u okviru sporazuma o razvodu braka;
- zahtevati sudsku deobu kada sporazum nije moguć.
Kod sudske deobe sud najpre polazi od pretpostavke jednakih udela, a jedan od supružnika može dokazivati da mu pripada veći udeo.
Više na strani Podela bračne imovine.