Preduzetnik ili DOO – šta odlučiti pre registracije u APR-u

Preduzetnik i društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) predstavljaju najčešće oblike organizovanja poslovanja u Republici Srbiji.

Iako oba oblika omogućavaju obavljanje privredne delatnosti, između njih postoje značajne razlike u pogledu pravnog položaja, odgovornosti za obaveze, načina upravljanja, poreskog tretmana i postupka registracije.

Zbog toga izbor pravne forme ne treba zasnivati isključivo na troškovima osnivanja, već prvenstveno na vrsti delatnosti, obimu poslovanja, poslovnim rizicima i planovima za dalji razvoj.

Osnovne razlike između preduzetnika i DOO

Preduzetnik

Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost radi ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u Agenciji za privredne registre, u skladu sa članom 83. Zakona o privrednim društvima.

Preduzetnik nema svojstvo posebnog pravnog lica, već delatnost obavlja kao fizičko lice, pod registrovanim poslovnim imenom.

Poslovno ime preduzetnika obavezno sadrži njegovo ime i prezime, oznaku „preduzetnik“ ili „pr“ i mesto sedišta.

Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO)

Društvo sa ograničenom odgovornošću jeste pravno lice koje osniva jedno ili više fizičkih ili pravnih lica.

DOO ima sopstvenu imovinu, prava i obaveze i u pravnom prometu nastupa u svoje ime i za svoj račun.

Članovi društva imaju udele u osnovnom kapitalu, a njihova međusobna prava i obaveze uređuju se zakonom i osnivačkim aktom društva.

Odgovornost za obaveze – najvažnija razlika

Jedna od najznačajnijih razlika između preduzetnika i DOO odnosi se na odgovornost za obaveze nastale tokom poslovanja.

Odgovornost preduzetnika

Prema članu 85. Zakona o privrednim društvima, preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom.

To znači da poverioci, pod zakonom propisanim uslovima, mogu zahtevati namirenje potraživanja i iz njegove lične imovine.

Odgovornost preduzetnika ne prestaje njegovim brisanjem iz registra privrednih subjekata.

Odgovornost članova DOO

Društvo sa ograničenom odgovornošću za svoje obaveze odgovara sopstvenom imovinom, dok članovi društva po pravilu ne odgovaraju ličnom imovinom za obaveze društva.

Međutim, ograničena odgovornost nije apsolutna.

Zakon o privrednim društvima predviđa izuzetke, naročito u sledećim slučajevima:

• Zloupotreba pravila o ograničenoj odgovornosti – kada član društva zloupotrebi društvo radi postizanja ciljeva koji su zakonom zabranjeni, koristi imovinu društva kao svoju ličnu ili postupa na drugi način propisan članom 18. Zakona o privrednim društvima.
• Prinudna likvidacija – nakon brisanja društva iz registra u postupku prinudne likvidacije članovi odgovaraju za obaveze društva do visine vrednosti primljene imovine, dok kontrolni član DOO odgovara neograničeno solidarno, u skladu sa članom 548. Zakona o privrednim društvima.
• Lično preuzete obaveze – član društva ili direktor može odgovarati na osnovu jemstva, menice ili drugog pravnog posla kojim je lično preuzeo određenu obavezu.

Važno je razlikovati odgovornost društva za njegove obaveze od odgovornosti članova i direktora. Sama činjenica da je neko član ili direktor DOO ne znači da automatski odgovara svojom ličnom imovinom za sve dugove društva.

Pregled osnovnih razlika

Poreski tretman zavisi od konkretnih okolnosti, zbog čega je pre registracije preporučljivo konsultovati računovođu.

Kada izabrati preduzetnika, a kada DOO?

Ne postoji pravna forma koja je najpovoljnija za svaku vrstu poslovanja.

Kada je pogodniji preduzetnik?

Registracija preduzetnika može biti pogodna za fizičko lice koje samostalno započinje obavljanje delatnosti, naročito kada je reč o poslovanju manjeg obima.

Prednosti ovog oblika mogu biti jednostavniji postupak registracije, niži troškovi administracije i mogućnost paušalnog oporezivanja, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi.

Međutim, osnovni nedostatak predstavlja neograničena odgovornost preduzetnika za obaveze nastale u vezi sa poslovanjem.

Kada je pogodnije osnovati DOO?

Osnivanje DOO može biti pogodnije kada poslovanje podrazumeva veće finansijske i ugovorne rizike, više osnivača, značajnija ulaganja ili planove za razvoj poslovanja.

Prednost ovog oblika jeste odvojenost imovine društva od imovine njegovih članova, uz zakonom propisane izuzetke od ograničene odgovornosti.

Sa druge strane, poslovanje DOO podrazumeva odgovarajuće obaveze u pogledu vođenja poslovnih knjiga, finansijskog izveštavanja i poreskih evidencija.

Odluku o izboru pravne forme treba doneti nakon sagledavanja pravnih, finansijskih i poreskih posledica konkretnog poslovnog poduhvata.

Šta je potrebno odlučiti pre registracije?

Pre podnošenja registracione prijave Agenciji za privredne registre potrebno je utvrditi nekoliko osnovnih pitanja:

1. Pravna forma – da li će se delatnost obavljati kao preduzetnik ili u formi DOO.
2. Poslovno ime i sedište – potrebno je izabrati odgovarajuće poslovno ime i proveriti podatke o adresi sedišta.
3. Pretežna delatnost – odrediti šifru delatnosti i proveriti da li su za njeno obavljanje propisani posebni uslovi ili dozvole.
4. Zastupanje – kod DOO odrediti direktora i način zastupanja, a kod preduzetnika razmotriti eventualno poveravanje poslovođenja drugom licu.
5. Osnovni kapital i udeli – kod DOO utvrditi visinu osnovnog kapitala, uloge članova i njihovo učešće u društvu.
6. Računovodstvene i poreske obaveze – unapred razmotriti način vođenja poslovnih knjiga, poreski status i druge obaveze koje nastaju nakon registracije.

Osnivački akt DOO, članovi i udeli

Kada DOO osniva jedno lice, osnivački akt ima formu odluke o osnivanju, dok u slučaju više osnivača ima formu ugovora o osnivanju.

Osnivački akt naročito sadrži podatke o članovima društva, poslovnom imenu i sedištu, pretežnoj delatnosti, osnovnom kapitalu, ulozima, udelima članova i organima društva.

Minimalni osnovni kapital DOO iznosi 100 dinara, osim ako je posebnim zakonom za određenu delatnost propisan veći iznos.

Novčani ulog ne mora biti uplaćen pre registracije društva. Rok za njegovu uplatu određuje se osnivačkim aktom, u skladu sa zakonom, i ne može biti duži od pet godina od dana registracije.

Odnosi između članova društva

Kada društvo ima više članova, posebno je važno da se osnivačkim aktom jasno urede njihovi međusobni odnosi.

To se naročito odnosi na način donošenja odluka, prava i obaveze članova, dodatne uplate, prenos udela, pravo preče kupovine i mogućnost istupanja iz društva.

Nedovoljno precizno uređeni odnosi među članovima mogu kasnije dovesti do sporova i otežati funkcionisanje društva.

Potpisivanje i overa osnivačkog akta

Osnivački akt mora biti sačinjen i potpisan u zakonom propisanoj formi.

Kada svi osnivači poseduju odgovarajući kvalifikovani elektronski potpis, osnivački akt može biti sačinjen kao elektronski dokument i potpisan njihovim kvalifikovanim elektronskim potpisima.

U tom slučaju nije potrebna posebna javnobeležnička overa potpisa.

Ukoliko osnivači ne poseduju kvalifikovani elektronski potpis, osnivački akt može biti potpisan i overen kod javnog beležnika, a zatim digitalizovan na način propisan za elektronsku registraciju.

Digitalizaciju takvog dokumenta može izvršiti javni beležnik ili advokat, pod uslovima propisanim zakonom i pravilima APR-a. Kada digitalizaciju vrši advokat, potrebno je da istovremeno bude punomoćnik koji podnosi registracionu prijavu.

Ako se kao nenovčani ulog unosi nepokretnost, potrebno je voditi računa o posebnoj propisanoj formi osnivačkog akta.

Direktor i zastupanje DOO

DOO ima jednog ili više direktora koji predstavljaju zakonske zastupnike društva.

Broj direktora određuje se osnivačkim aktom ili odlukom skupštine, a ako nije drugačije određeno, društvo ima jednog direktora.

Prilikom osnivanja društva direktor može biti imenovan osnivačkim aktom.

Kada društvo ima više direktora, oni zastupaju društvo zajednički, osim ako osnivačkim aktom ili odlukom skupštine nije drugačije određeno.

Odgovornost direktora

Direktor je dužan da svoje poslove obavlja u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom i odlukama nadležnih organa društva.

Pored ovlašćenja za zastupanje, direktor ima i posebne zakonske obaveze koje se odnose na poslovanje društva, uključujući uredno vođenje poslovnih knjiga i tačnost finansijskih izveštaja.

Međutim, odgovornost direktora za povredu zakonskih obaveza ne treba poistovećivati sa odgovornošću društva za dugove nastale u redovnom poslovanju.

Direktor ne odgovara automatski svojom ličnom imovinom za sve obaveze društva samo zato što je njegov zakonski zastupnik.

Poslovođenje kod preduzetnika

Preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti poslovođenje drugom poslovno sposobnom fizičkom licu, u skladu sa članom 89. Zakona o privrednim društvima.

Poslovođa po pravilu mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika, osim u zakonom predviđenim slučajevima.

Postupak registracije u APR-u

Osnivanje preduzetnika i privrednog društva vrši se registracijom kod Agencije za privredne registre.

Priprema dokumentacije

Za registraciju je potrebno pripremiti propisanu registracionu prijavu, osnivački akt kada je reč o DOO, odgovarajuće odluke i drugu dokumentaciju u zavisnosti od vrste registracije.

Uz prijavu se prilaže i dokaz o uplati propisane naknade, odnosno postupa se po pravilima elektronskog plaćanja u postupku e-registracije.

Način podnošenja prijave

Registraciona prijava za osnivanje privrednog društva podnosi se isključivo elektronskim putem.

Za razliku od DOO, registraciona prijava za osnivanje preduzetnika može biti podneta elektronski ili u papirnoj formi.

Rok za odlučivanje

Registrator po pravilu odlučuje o registracionoj prijavi u roku od pet radnih dana od dana prijema prijave, uz zakonom propisane izuzetke u pogledu računanja roka.

Ukoliko su ispunjeni svi zakonski uslovi, registrator donosi rešenje o usvajanju prijave.

U postupku registracije, kroz jednošalterski sistem, pribavljaju se i odgovarajući identifikacioni i poreski podaci.

Odbacivanje registracione prijave

Ako prijava ne ispunjava propisane uslove, registrator donosi rešenje o njenom odbacivanju.

Ukoliko se utvrđeni nedostaci mogu otkloniti, podnosilac može u roku od 30 dana od objavljivanja rešenja podneti novu prijavu, uz pozivanje na prethodno rešenje i plaćanje polovine propisane naknade, pod zakonom predviđenim uslovima.

Protiv odluke registratora može se izjaviti žalba u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke.

Obaveze nakon registracije

Registracijom u APR-u postupak započinjanja poslovanja nije u potpunosti završen.

Nakon osnivanja potrebno je, u zavisnosti od izabrane pravne forme i okolnosti konkretnog slučaja:

• otvoriti poslovni račun kod banke;
• organizovati vođenje poslovnih knjiga i poreskih evidencija;
• urediti prijave na obavezno socijalno osiguranje kada za to postoje zakonski uslovi;
• izvršiti propisane poreske prijave i ispuniti obaveze u vezi sa PDV-om, fiskalizacijom i elektronskim fakturama, kada su primenljive;
• kod DOO izvršiti uplatu ili unos osnivačkih uloga u ugovorenom roku;
• u slučaju zapošljavanja radnika ispuniti obaveze iz radnopravnih propisa;
• blagovremeno registrovati kasnije promene podataka kod APR-a.

U zavisnosti od pravne forme i strukture vlasništva, potrebno je proveriti i obaveze u vezi sa evidentiranjem stvarnih vlasnika.

Zakon ne propisuje opštu obavezu korišćenja pečata za privredna društva i preduzetnike.

Da li preduzetnik može nastaviti poslovanje u formi DOO?

Izbor pravne forme prilikom započinjanja poslovanja ne mora biti konačan.

Prema članu 92. Zakona o privrednim društvima, preduzetnik može doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva.

U tom slučaju istovremeno se vrši brisanje preduzetnika iz registra i registracija privrednog društva, koje preuzima prava i obaveze preduzetnika nastale do osnivanja društva.

Međutim, važno je naglasiti da fizičko lice i nakon brisanja preduzetnika iz registra ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za obaveze nastale do brisanja.

Zbog toga prelazak iz preduzetničke forme u DOO ne predstavlja način za oslobađanje od ranije nastalih obaveza.

Kada je potreban individualni pravni savet?

Iako je postupak registracije privrednog subjekta u velikom broju slučajeva relativno jednostavan, određene situacije zahtevaju pažljiviju pravnu analizu.

To se naročito odnosi na slučajeve:

• kada DOO ima više osnivača ili su njihovi udeli nejednaki;
• kada je potrebno posebno urediti prava i obaveze članova društva;
• kada se kao ulog unose nepokretnosti, oprema ili druga imovinska prava;
• kada su za obavljanje delatnosti neophodne posebne dozvole ili odobrenja;
• kada se planiraju veća ulaganja, pristupanje novih članova ili prenos udela;
• kada preduzetnik planira nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog društva.

Pravilno pripremljen osnivački akt i blagovremeno uređeni odnosi među članovima mogu sprečiti brojne pravne probleme tokom kasnijeg poslovanja.

Za pitanja koja se odnose na poreski tretman, računovodstvene obaveze i finansijsko planiranje potrebno je izvršiti i odgovarajuću računovodstvenu procenu.

Zaključak

Izbor između preduzetnika i DOO predstavlja važnu odluku koja može imati dugoročne pravne i finansijske posledice.

Dok preduzetnička forma može biti pogodna za jednostavnije i manje rizično poslovanje, DOO pruža mogućnost odvojenog pravnog organizovanja poslovanja, uz ograničenje odgovornosti članova u zakonom propisanim granicama.

Pre registracije potrebno je sagledati sve relevantne okolnosti, naročito prirodu delatnosti, poslovne rizike, odnose između osnivača i planirani razvoj poslovanja.

Za pravnu pomoć u vezi sa osnivanjem privrednog društva, pripremom osnivačkih akata i sprovođenjem registracionih postupaka možete se obratiti Advokatskoj kancelariji Selena Jokić.

Pravni izvori

• Zakon o privrednim društvima
• Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre
• Zakon o porezu na dohodak građana
• Zakon o porezu na dobit pravnih lica
• Uputstva Agencije za privredne registre

Napomena: Informacije sadržane u ovom vodiču imaju opšti informativni karakter i ne predstavljaju pravni savet u konkretnom predmetu. Primena zakonskih odredaba zavisi od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja.